Эркенлъи ккола рухӀалъул кислород .
Эркенаб рухӀалъ .
Дурго эркенлъиялъул хал гьабе
Моше Даянил «Эркенлъи ккола рухӀалъул кислород» абураб цитатаялъ загьир гьабулеб букӀуна нилъер гӀумруялда жаниб эркенлъиялъул аслияб хасият. Гьеб цитатаялъ загьир гьабулеб бугин инсанасул рухӀ хьезабизе ва гьеб цебетӀезабизе эркенлъи хӀажатаб букӀиналъул пикру. Нилъер чорхол сахлъиялъе кислород хӀажатаб гӀадин, эркенлъиги къваригӀуна нилъер эмоционалияб ва психикияб сахлъиялъе. Эркенлъи гьечӀони, индивидуалияб къагӀидаялъ жалго махсароде ккурал, гьумер къанщарал ва къварид гьарураллъун рихьула, гьелъ гьезул гӀаммаб лъикӀлъи гӀодобе ккезабула. Эркенлъиялъ рес кьола индивидуалияб къагӀидаялъ жидерго пикраби загьир гьаризе, жидерго мурадазда ва къасдазда хадур лъугьине ва тӀаса бищизе, жидее мурадалъул ва тӀубаялъул лъай кьолеб. Гьеб ккола гӀадамазе тӀубанго цебетӀезе рес кьолеб аслияб къимат, индивидуалияб къагӀидаялъги, жамгӀияб къагӀидаялъги.
Гьаб моцӀ ккола нилъеца нилъерго миллаталъул гьавураб къо кӀодо гьабулеб ва нилъерго миллаталъул эркенлъи кӀодо гьабулеб моцӀ. Гьеб ккола нужер гӀакълуялъул, черхалъул ва рухӀалъул эркенлъиялъул пикру гьабизе нилъ ахӀулеб заманги. Гьаб моцӀ ккола нилъер щивасе рухӀияб даражаялда къуватаб моцӀ. ЛъагӀалил гьаб заманалдаса пайдаги босун, нужерго гӀумруялъе «эркенлъиялъул халгьаби» гьабе. ГӀарцул ахӀвал-хӀал, материалияб магӀишат, вас, яс, эбел, эмен, рос, лъади хӀисабалда нилъер роль, нилъер карьера яги нилъерго эго гӀадал жалазда нилъ ругьунлъараб мехалда, нилъеца гӀумру гьабулеб букӀуна лагълъиялда. Нилъерго «жалазда» нилъ цӀикӀкӀун ругьунлъанагӀан гьел ругьунлъабазда нилъ кквезе рухӀияб, эмоционалияб ва экономикияб къуват цӀикӀкӀун хӀалтӀизабизе ккола.
Киналго кӀудиял рухӀиял цевехъаби рачӀана нилъ нилъерго лагълъиялдаса эркен гьаризе: къуваталдаса, гӀарцудаса, даражаялдаса, хӀинкъиялдаса, ццин бахъиналдаса, жахӀдаялдаса, классалдаса, мискинлъиялдаса, жагьиллъиялдаса яги наркоманиялдаса цо-кӀиго цӀар абизе.
Дуцаго кьезе кколел цо-цо суалал
• КигӀан эркенго мун вугев гьаб дунялалда, гьудулзабазда цадахъ, хӀалтӀуда ва хъизамалда дурго унго-унгояб «дун» вукӀине?
• Цо кинабалиго гьоркьоблъиялда яги хӀалтӀуда яги карьераялда хӀинкъи гьечӀолъиялъе гӀоло бичун бугищ дуца дурго эркенлъи?
• Дур гӀумруялда ругел гӀадамал дурго рагӀабаздалъун ва ишаздалъун дурго цере эркенал рукӀине ахӀулелищ дуца?
ГӀадатияб эркенлъиялъул халгьабиялъул малъа-хъваял
Эркенлъиялъул шкала. Кагътил кесекги босун, сияхӀ гьабе: гьудулзаби, хӀалтӀи, хъизан. 1-5 шкалаялда хъвай рейтинг кигӀан унго-унголъунги эркенаб ва унго-унгояблъун нуж гьел щибаб сверухълъиялда рихьулел ругелали.
Пикруялъулаб пикру гьаби. ХӀалтӀизабе ракӀбацӀцӀалъи ва мун балагье дурго сияхӀалда бугеб щибаб рикӀкӀеналде. номер лъуни, гьудулзабигун цадахъ. Гьудулзабигун цадахъ 5 букӀине щиб къваригӀине букӀараб? Щиб лъалеб, дурго гӀумруялъул бахчараб хӀакъикъат бикьи яги гьудулгун цӀикӀкӀун заман бахъи, гьел лъикӀ лъазе.
3. ЦӀех-рех гьаби. Дурго рекӀелъе лъугьа ва дурго хъизаналъулгун бищунго персоналиял гьоркьорлъабазул цӀех-рех гьабе. Дурго хъизамалда ва дурго лъадигун яги гьудулгун дурго унго-унгояб дунлъун вукӀине эркенавищ мун яги мун ххвел гьабулевищ вугев?
Гьаб моцӀалъ нужерго гӀумруялъул цӀех-рех гьабе ракӀалда чӀун, нуж эркенлъиялъул халгьабиялдасан унеб мехалъ. ХӀакъикъаталдаги мун эркенавищ вугев?
"Дие 62 сон бугин. Гьедин батани щиб? Дун гӀезавуна эркенавлъун вукӀине ва дунго вугев чилъун вукӀине".
Erkenļi kkola ruħaļul kislorod .
Erkenab ruħaļ .
Durgo erkenļijaļul xal habe
Moşe Dajanil «Erkenļi kkola ruħaļul kislorod» aburab ꞩitatajaļ zahir habuleb buⱪuna niļer ⱨumrujalda ƶanib erkenļijaļul aslijab xasijat. Heb ꞩitatajaļ zahir habuleb bugin insanasul ruħ xjezabize va heb ꞩebeţezabize erkenļi ħaƶatab buⱪinaļul pikru. Niļer corxol saxļijaļe kislorod ħaƶatab ⱨadin, erkenļigi qvariⱨuna niļer emoꞩionalijab va psixikijab saxļijaļe. Erkenļi heçoni, individualijab qaⱨidajaļ ƶalgo maxsarode kkural, humer qanşşaral va qvarid haruralļun rixjula, heļ hezul ⱨammab ļiⱪļi ⱨodobe kkezabula. Erkenļijaļ res ꝗola individualijab qaⱨidajaļ ƶidergo pikrabi zahir harize, ƶidergo muradazda va qasdazda xadur ļuhine va ţasa bişşize, ƶidee muradaļul va ţubajaļul ļaj ꝗoleb. Heb kkola ⱨadamaze ţubango ꞩebeţeze res ꝗoleb aslijab qimat, individualijab qaⱨidajaļgi, ƶamⱨijab qaⱨidajaļgi.
Hab moⱬ kkola niļeꞩa niļergo millataļul havurab qo ⱪodo habuleb va niļergo millataļul erkenļi ⱪodo habuleb moⱬ. Heb kkola nuƶer ⱨaqlujaļul, cerxaļul va ruħaļul erkenļijaļul pikru habize niļ aħuleb zamangi. Hab moⱬ kkola niļer şşivase ruħijab daraƶajalda quvatab moⱬ. Ļaⱨalil hab zamanaldasa pajdagi bosun, nuƶergo ⱨumrujaļe «erkenļijaļul xalhabi» habe. Ⱨarꞩul aħval-ħal, materialijab maⱨişat, vas, jas, ebel, emen, ros, ļadi ħisabalda niļer rolj, niļer karjera jagi niļergo ego ⱨadal ƶalazda niļ ruhunļarab mexalda, niļeꞩa ⱨumru habuleb buⱪuna laƣļijalda. Niļergo «ƶalazda» niļ ⱬiⱪⱪun ruhunļanaⱨan hel ruhunļabazda niļ kkveze ruħijab, emoꞩionalijab va ekonomikijab quvat ⱬiⱪⱪun ħalţizabize kkola.
Kinalgo ⱪudijal ruħijal ꞩevex’abi raçana niļ niļergo laƣļijaldasa erken harize: quvataldasa, ⱨarꞩudasa, daraƶajaldasa, ħinqijaldasa, ꞩꞩin bax’inaldasa, ƶaħdajaldasa, klassaldasa, miskinļijaldasa, ƶahilļijaldasa jagi narkomanijaldasa ꞩo-ⱪigo ⱬar abize.
Duꞩago ꝗeze kkolel ꞩo-ꞩo sualal
• Kiⱨan erkengo mun vugev hab dunjalalda, hudulzabazda ꞩadax’, ħalţuda va x’izamalda durgo ungo-ungojab «dun» vuⱪine?
• Ꞩo kinabaligo horꝗobļijalda jagi ħalţuda jagi karjerajalda ħinqi heçoļijaļe ⱨolo bicun bugişş duꞩa durgo erkenļi?
• Dur ⱨumrujalda rugel ⱨadamal durgo raⱨabazdaļun va işazdaļun durgo ꞩere erkenal ruⱪine aħulelişş duꞩa?
Ⱨadatijab erkenļijaļul xalhabijaļul maļa-x’vajal
Erkenļijaļul şkala. Kaƣtil kesekgi bosun, sijaħ habe: hudulzabi, ħalţi, x’izan. 1-5 şkalajalda x’vaj rejting kiⱨan ungo-ungoļungi erkenab va ungo-ungojabļun nuƶ hel şşibab sverux’ļijalda rixjulel rugelali.
Pikrujaļulab pikru habi. Ħalţizabe raⱪbaⱬⱬaļi va mun balahe durgo sijaħalda bugeb şşibab riⱪⱪenalde. nomer ļuni, hudulzabigun ꞩadax’. Hudulzabigun ꞩadax’ 5 buⱪine şşib qvariⱨine buⱪarab? Şşib ļaleb, durgo ⱨumrujaļul baxcarab ħaqiqat biꝗi jagi hudulgun ⱬiⱪⱪun zaman bax’i, hel ļiⱪ ļaze.
3. Ⱬex-rex habi. Durgo reⱪeļe ļuha va durgo x’izanaļulgun bişşungo personalijal horꝗorļabazul ⱬex-rex habe. Durgo x’izamalda va durgo ļadigun jagi hudulgun durgo ungo-ungojab dunļun vuⱪine erkenavişş mun jagi mun xxvel habulevişş vugev?
Hab moⱬaļ nuƶergo ⱨumrujaļul ⱬex-rex habe raⱪalda çun, nuƶ erkenļijaļul xalhabijaldasan uneb mexaļ. Ħaqiqataldagi mun erkenavişş vugev?
"Die 62 son bugin. Hedin batani şşib? Dun ⱨezavuna erkenavļun vuⱪine va dungo vugev ciļun vuⱪine".
No comments:
Post a Comment